Пријавите се Следеће
Български
Čeština
Dansk
Deutsch
Eesti
Ελληνικά
English
Español
Français
Hrvatski
Italiano
Latviešu
Lietuvių
Magyar
Nederlands
Norsk
Polski
Português
Română
Slovenčina
Slovenščina
Suomi
Svenska
Türkçe
Русский
Українська
REACH уредба
REACH (Уредба (ЕЗ) бр. 1907/2006) је уредба Европске уније чији је циљ заштита здравља људи и животне средине од ризика повезаних са хемијским супстанцама. Ступила је на снагу 1. јуна 2007. и примењује се на све хемијске супстанце – не само на оне које се користе у индустрији, већ и на супстанце у свакодневним производима као што су средства за чишћење, боје или лепкови. Због тога REACH утиче на широк спектар предузећа широм Европске уније.
REACH уредба се односи на:
Произвођач и увозник хемикалија
Дистрибутери и следећи корисници
Компаније ван хемијске индустрије које користе супстанце или смеше
Кључни елементи REACH уредбе
1. Регистрација
Свака компанија која производи или увози хемијску супстанцу у количини већој од 1 тоне годишње мора да региструје ту супстанцу у Европској агенцији за хемикалије (ECHA). Регистрација обухвата:
- идентификацију супстанце,
- њена својства и употребе,
- процену ризика и мере за њихову контролу.
Први корак је подношење упита, након чега следи припрема тзв. регистрационе документације. Обоје се припрема помоћу софтверског алата IUCLID и подноси преко система REACH-IT. Документација се може поднети појединачно или заједно са другим компанијама. Важи принцип „једна супстанца, једна регистрација“, што значи да сви субјекти морају поднети регистрацију заједнички.
Регистрација се односи на саме супстанце, на супстанце у смешама и у одређеним случајевима и на супстанце у предметима (нпр. у производима). Изузеци од регистрације важе, на пример, за лекове, храну или радиоактивне супстанце.
2. Евалуација и одобравање супстанци
Оцена
Циљ евалуације је да се провери да ли постоје довољне информације о супстанци за њену безбедну употребу. Спроводи се на два нивоа:
Евалуација документације
спроводи агенција ECHA, која процењује потпуност података, проверава њихов квалитет и потпуност.
Процена супстанце
спроводе појединачне државе чланице и процењује супстанце за које су утврђене специфичне забринутости – нпр. канцерогеност, репродуктивна токсичност или постојаност у животној средини.
Процес евалуације у три фазе:
- 1. Процена – прикупљање и анализа доступних података о супстанци.
- 2. Одлука – ECHA може захтевати додатне информације ако су недовољне.
- 3. Праћење – одлука може захтевати од подносиоца захтева да достави или прибави додатне податке.
Ако евалуација открије озбиљне ризике, супстанца може бити ограничена или подложна ауторизацији. На овај начин, REACH настоји да постепено смањи присуство најопаснијих супстанци на европском тржишту.
Овлашћење
Супстанце које изазивају велику забринутост (нпр. канцерогене или перзистентне супстанце) подлежу посебним захтевима за одобравање. Циљ је контролисати њихову употребу и, где је то технички и економски изводљиво, постепено их заменити безбеднијим алтернативама.
Ограничења
Неке супстанце могу бити потпуно забрањене или употребљиве само под одређеним условима – обично због опасности по здравље или животну средину.
Ограничење се може применити не само на саму супстанцу, већ и на супстанцу садржану у смеши или у производу. Сва тренутно важећа ограничења наведена су у Анексу XVII REACH уредбе. Листа ограничења се континуирано ажурира.
Процес ограничавања обухвата:
- предлог – подноси било која држава чланица или ECHA,
- досије – садржи идентификацију супстанце, опис предложеног ограничења и образложење и припремљен је у складу са Анексом XV REACH уредбе
- јавне консултације – коментари свих заинтересованих страна
- процена од стране RAC и SEAC,
- одлука Комисије и ажурирање Анекса XVII REACH уредбе
Када је ограничење одобрено, оно постаје обавезујуће за све актере у ланцу снабдевања – од произвођача, увозника, дистрибутера, даљих корисника и трговаца на мало.
Обавезе компанија
Уредба REACH ставља одговорност за безбедно управљање хемикалијама на саме компаније. Оне морају да обезбеде да су супстанце које стављају на тржиште или користе правилно процењене у погледу ризика и да се безбедно користе.
У пракси, оне могу играти следеће улоге:
Произвођач
је компанија која производи хемијску супстанцу било за сопствену употребу или је испоручује трећим лицима.
Увозник
купује хемијске супстанце или смеше из земаља ван ЕУ/ЕЕА и ставља их на тржиште ЕУ.
Следећи корисник
користи хемијске супстанце или смеше у производњи, преради или као део својих пословних активности.
Ентитет ван ЕУ
нема обавезе које директно произилазе из REACH-а. Увозник који ставља супстанце или смеше на царинско подручје Уније одговоран је за усклађеност са уредбом.
Основа за комуникацију о безбедној употреби је безбедносни лист (SDS).
Безбедносни лист (SDS) у складу са REACH уредбом
Безбедносни лист (БЛС) је кључни комуникациони алат у ланцу снабдевања. Према REACH уредби, он служи за преношење информација о ризицима хемијских супстанци и смеша и како се са њима безбедно рукује.
Свака компанија која ставља на тржиште супстанце класификоване као опасне, или супстанце које испуњавају одређене критеријуме (нпр. PBT, vPvB, супстанце које подлежу овлашћењу), мора да достави безбедносни лист уз своје производе.
Формат и садржај безбедносног листа су прецизно наведени у Анексу II REACH уредбе. Формат Анекса II је последњи пут ажуриран Уредбом Комисије (ЕУ) 2020/878, која је обавезујућа од 1. јануара 2023. године и примењује се на све новоиздате и ажуриране безбедносне листове.
Безбедносни лист мора бити пружен бесплатно, на језику земље одредишта и у актуелној верзији – ажурирање је обавезно кад год се промене информације или формални захтеви.
© 2026 SBLCore
